Ibkindness
Fadž i Ambridž: Lekcije očigledno nepodobnih posrednika moći
Artikal ažuriran: 06. feb, 2021.

Ako se Platon suočio sa velikim izazovima u obezbeđivanju neiskvarene političke moći u svojoj idealnoj republici, izazovi sa kojima se suočava upravljanje u praktičnijem, iako magičnom, svijetu Hari Potera moraju biti gotovo nesavladivi. Uz kriminalne radnje Dolores Ambridž u njenoj godini tiranske vladavine u Hogvortsu, odbijanje Kornilijus Fadža da veruje jasnim dokazima Voldemorovog povratka i netaktično klevetanje Rufusa Skrimdžera Hariju u zamenu za njegovu uslugu, postoji dobar razlog da se postavi pitanje da li je uopšte podobna vladavinau čarobnjačkoj zajednici čak i moguća. Da li je Ministarstvu suđeno da bude korumpirano? Roulingini likovi imaju mnogo toga da nauče o prirodi političke moći dok ispitujemo nekoliko mogućih kandidata za Ministra Magije: Ambridžovu, Fadža, Voldemora, Dambldora i Harija.

Nijedan ljubitelj Poter serije ne bi Dolores Ambridž smatrao uzornom građankom, a kamoli pravednom vladarkom. U stvari, Ambridžina nemilosrdna navala pravila, opake mere pritvora i taktike nalik na Gestapo za sticanje i zadržavanje kontrole mogli bi nas naterati da se zapitamo zašto ona nije bila u Voldemorovoj kohorti, nego u Ministarstvu. Ipak, ona drži položaje moći u seriji—kako u Ministarstvu, tako i u Hogvortsu. Platonova ocena njenog perioda vladavine morala bi biti negativna. Ona nam daje lekciju o tome kako ne treba vladati.

Čitaoci mogu da shvate Ambridžinu neprikladnost za vladanje iz dve jednostavne činjenice. Prvo, da joj nedostaju sve potrebne vrline o kojima Platon govori u Republici—hrabrost, mudrost, pravda i samokontrola. Nedostatak Ambridžine samokontrole posebno je slabo mesto. Potrebna je samo jedna gadna primedba i njen pasivno-agresivni bes se oslobađa—teško nešto što bi Platon mogao očekivati od uspešnog filozofa-vladara. Drugo i što je još važnije, sve Ambridžine taktike mučenja otkrivaju njenu unutrašnju žudnju za moć. Uzmimo, na primer, kako je protekla Harijeva kazna u Redu feniksa. Naređuje mu: „Želim da napišeš 'Ne smijem lagati,' ... sve dok ti poruka ne uđe pod kožu. “ Ovo „uđe pod kožu“, kao što svi znamo, prilično je doslovno. A čini se da se njena okrutnost samo povećava u odnosu na količinu moći koja joj se daje. Kako godina odmiče i kako Ministarstvo dobija sve veću ulogu vlasti u Hogvortsu, njeni dekreti se umnožavaju, kao i njena kažnjavanja učenika. Mogli bismo čak pretpostaviti da njeno postupno povećanje autoriteta samo podstiče njenu žudnju za većom moći. Jedno je ipak sigurno: Platon bi je izbacio sa svoje Akademije.

Iako Ambridž nikada nije dospela na mesto Ministra Magije, gotovo podjednako opasan i nesposoban Kornilijus Fadž je to učinio. Deo onoga što ga je učinilo tako lošim Ministrom bio je njegov neprestani strah od gubitka vlasti. Ova briga je podstakla diktatorske tendencije koje su se manifestovale u kontroli štampe. Povratak Mračnog Gospodara na vlast delimično je posledica Fadžovih propusta kao vođe. Na primer, kada je Hari objavio da se Voldemor zapravo vratio, Fadž je pribegao uništavanju Harija u štampi kako bi održao vlastiti javni imidž—slika koja se pogoršala tek kad je istina izašla na videlo.

Ambridžina pozicija Visokog Inkvizitora Hogvortsa je još jedan primer Fadžovih pokušaja da održi vlast na nepravedne načine. Prisetite se kako je na početku Reda feniksa Hari izveden na sud zbog toga što je proizveo Patronusa da zaštiti sebe i svog rođaka Dadlija od dementora. Dementori čak nisu ni smeli biti daleko od Azkabana. Da bi prikrio grešku Ministarstva, Fadž dovodi Harija na suđenje i čini sve što je u njegovoj moći da okrene ostale prisutne u sudnici protiv njega. Na primer, pomera vreme saslušanja, želeći da Hari zakasni, a i istovremeno da spreči Dambldora da prisustvuje. Sve ovo pokazuje da su Fadžove vrline kao vladara u najboljem slučaju sumnjive iliti dubiozne. Njegova žudnja za moć, ali i njegova nesigurnost navodi ga da tu moć koristi u svoju korist, a ne za opšte dobro. Sam sebe sapliće u svojim pokušajima da održi vlast, što ga na kraju i sprečava da je zadrži. Dakle, poput Ambridžove, Fadžu nedostaju ključne karakteristike koje je Platon opisao kao neophodne za uspešno vladanje, posebno hrabrost, mudrost i samokontrola.